Glasanje „iz keca u kec’’

Kakve veze imaju izbori i klađenje, ko je fašista a ko demokrata, kolike su razmere „predizbornog asfalta’’, šta rade ginekolozi volonteri, da li će Toma biti predsednik opštine, i zašto se glavna aranđelovačka turistička manifestacija u nedelju slikovito zvala „Šumadija na konju’’

Trojica mladića sedeli su u aranđelovačkoj pečenjari „Andrić“ i jeli pljeskavice s lukom, u nedelju predveče, dva sata pred zatvaranje birališta, a jedan je uz zalogaj nekom nešto objašnjavao telefonom, pomislio bi slučajni prolaznik od onoliko silnih „kečeva“ i „iz keca u kec“ da su to lokalni ljubitelji sportskog klađenja.

No, nastavak konverzacije ukazivao je na pravu „prirodu“ njihovog posla – 800 „kečeva“ predstavljalo je 800 sigurnih glasača Srpske napredne stranke, koje su ova trojica tog dana razvezli kolima do biračkih mesta i lupili „recku“ na onom spisku.

Da se izbornim „taksiranjem“ nisu bavili samo naprednjaci nego svi „veći“ akteri dvomesečne lokalne izborne trke, uočeno je oko šest po podne u prizemlju aranđelovačkog solitera, gde se nalazi opštinski odbor DS. Užurbanost, zidne novine sa slikama najboljih aktivista, spiskovi potencijalnih birača („idite na ovu adresu, tamo žive jedna baka i jedna tetka“) poimence i veliki hamer sa raznoraznim brojkama na zidu, te Vlada Gajić, kandidat za predsednika opštine i nosilac liste demokrata u pravom izbornom „spidu“.

– Pobedićemo! – rekao je samouvereno – iako je tri sata kasnije objavljeno da je pobedio SNS, ali će opštinsku vlast ipak formirati DS, G17, SDPR, SPS-PUPS-JS i LDP.

Aranđelovac je tog nedeljnog jutra izgledao kao sveže tapetirani gradić. „Predizborni asfalt“, kako lokalni živalj zove debele slojeve plakata u glavnoj ulici Kneza Miloša, zalepljene čak i na stepeništu, remetilo je pokoje prelepljeno obaveštenje da se tog dana u blizini Aranđelovca održava takmičenje „Šumadija na konju“. Mada liči, takmičenje nema veze s izborima. U pitanju je daljinsko jahanje. Puno praznih lokala, neki izlozi iznutra potpuno prekriveni plakatima Pokreta za Aranđelovac, grupe građana sačinjene od lokalnih privatnih preduzetnika, valjda vlasnika tih praznih lokala, i papir na ulazu u narodnu kuhinju – da se hleb deli samo uz porciju i ne može se dobiti posebno.

Džipom je oko podneva glavnom ulicom prošao Ljupko Petrović, trener Zvezdine generacije koja je postala šampion Evrope.

– Aha, koga li ovaj sad trenira – pita se jedan na ćošku, namiguje, misleći da je Ljupko tu kao strateg nečijeg izbornog štaba. A Ljupko u stvari došao privatno. Što se ne bi moglo reći za generala Božidara Delića, koji je po podne stigao s Aleksandrom Vučićem i zauzeo busiju u kafiću preko puta opštinskog odbora naprednjaka. Neki se kunu da je u Aranđelovcu viđan i bivši komandant Žandarmerije, Zoran Radosavljević Guri, koji je pomagao SNS u kampanji.

– Za razliku od njih, mi smo kampanju vodili sopstvenim snagama, želimo da rešavamo probleme nas koji živimo i radimo u Aranđelovcu, a naprednjaci su vodili republičku kampanju sa Tomom Nikolićem, ko da će on da bude predsednik opštine Aranđelovac. Sutra ujutru kad se svi oni pokupe odavde, ostaće Aranđelovac sa svojim problemima – komentarisao je demokrata Gajić.

U „Krčmi kod Pilca“ oko podne, sedimo sa Ivanom Ivanovićem, veroučiteljem, glavnom atrakcijom Aranđelovca kad nisu izbori. On je lider Udruženja „Naši“, poznatog po raznim rusvajima i skandalima – recimo, rasturanju tribine „Peščanika“ i organizovanju tribine na kojoj je je govorio kriminalac Kristijan Golubović. „Naši“ su bili u kampanji na listi Nove Srbije, pa je Ivanović žurio da proveri glasine da se u jednom selu uveliko dele pare za glas.

– Ovo su prvi izbori u Šumadiji, zato su bitni, svi žele da se dokažu, smatra se da će cela Šumadija glasati ko Aranđelovac – kaže Ivanović. Dodaje da su, iako ideološki isti, oni rušili prethodnu opštinsku vlast radikala, napadajući ih zbog mešetarenja s parama. „Nas su radikali hteli da pobiju ovde u lokalu“- opisuje taj čudan sukob na desnici. Pitamo ga ko je delio lažne letke gde navodno Rasim Ljajić obećava izgradnju džamije. Nekako mu milo, neće da demantuje ništa, veli: „Neka građani sami procene ko je to štampao.“ Smeška se i hvali dostignućima.

– LDP smo mi naterali da štampa plakate na ćirilici i da deli vaskršnja jaja. Na svaki njihov skup smo slali naše ljude da se deru – ponosan je „uspehom“.

S Kristijanom pravio tribinu o sportu, protiv droge, na kraju tribine ga pitali da li bi se opet bavio kriminalom, on rekao da ne bi, posle, veli Ivanović, Kristijan sam sebi skočio usta, ispao kreten, uapsili ga zbog droge, šta da se radi, nisu „Naši“ krivi… Smeta mu, kaže, što „Naše“ napada i Danas, zbog njihovih stavova, iako su oni samo „protiv gejeva, B92 i napada na crkvu“. Na sajtu „Naših“, inače, ovih dana stoji i sledeća informacija, doslovno: „Lepa vest: umrla Biljana Kovačević Vučo“ (!?).

– „Naši“ su jedno fašističko udruženje – kaže Slobodan Plećić, predsednik OO LDP, inače ginekolog. „Oni su vam kao neki nacionalisti a svake godine idu da zvižde u Orašac na Dan državnosti! Mi konstantno s njima imamo probleme, a to što pričaju da smo zbog njih štampali letke ćirilicom, to je glupost. Pa znate li koliko u Srbiji ima nepismenih, koliko ljudi ne zna latinicu uopšte. Mi uskršnja jaja delimo van izbornih aktivnosti. LDP nije protiv tradicije – priča Plećić, dodajući da su uoči izbora „Naši“ štampali letke na kojima piše da udruženje „Kanabis“ podržava LDP, i da se njihov odbornički kandidat u Orašcu iščlanio iz stranke noć pre izbora.

Sa sprata kafića „Sky light“, izbornog štaba G17 i SDP, aktivista stigao iz Beograda viče drugom: „Jesi li dobio ovcu od Tome?“. Izbori su, kao što se zna, bili vašar potkupljivanja glasača.

– Naprednjaci su prednjačili – išli su dotle da su u jednom selu delili po dve kese đubreta, za njivu. Kršena je i izborna tišina jer su ljude zvali celu noć da izađu na glasanje – kaže Zoran Zečević, nosilac liste „Aranđelovac u Beogradu“.

Aranđelovčani kažu da je u nedelju ujutru jedan veseljak ušao u kafanu ponosan misleći da je Toma Nikolić lično zvao samo njega. Posle se ispostavilo da je sličan dojam steklo još pola kafane…

Ispred štaba naprednjaka, aktivisti, opet, kažu da nemaju pojma o tome, pošteno su vodili kampanju, humanistički… Koliko su humani, vele, dokazuje da su njihovi lekari i ginekolozi-volonteri kod jednog starca dijagnostikovali tumor prostate, a kod neke pedesetogodišnjakinje ranu trudnoću za koju nije znala. A ovce i krave, pitamo ih. „Pa to smo obećavali za ljude koji su ostali bez posla u fabrikama“ – kunu se.

– Pare od akcija „Knjaza“ su potrošene – priča nam Aranđelovčanin Zdravko – niko tu nije u pametno ulagao, već kupovali kola i razne gluposti, tako da je Aranđelovac postao raj za razna mešetarenja. Privreda skoro i da ne radi. Otud ovakva izborna atmosfera – objašnjava.

Kontrasti Aranđelovca su vidljivi već kad stignete na nešto što se zove autobuska stanica – grad ima ganc novoizgrađenu stanicu, ali ona nije u funkciji, zbog sudskih sporova, pa autobusi staju pored ruiniranog praznog objekta železničke stanice, prepunog fekalija, jer pridošlicama služi kao alternativa za klozet. Jedna od najlepših zgrada, hotel „Staro zdanje“, izgleda ko kuća strave, jer su na njemu porazbijani skoro svi prozori. „Samo fale slepi miševi i veštica na metli“- priča nam Milan, koji tuda, kroz veliki Bukovički park, šeta decu da bi pobegao od izborne gungule. „Ovde su mi se popeli“- kaže nam s rukom na vrhu kačketa i nabraja sve nemile događaje u prethodna dva meseca – od bombardovanja „Kursadžijama“ i Vesnom Zmijanac, do stotinak hemijskih olovki i upaljača koje je dobio na poklon od stranačkih aktivista.

U štabu liste „Aranđelovac u Beogradu“, koji su pre izbora pokrenuli inicijativu za pripajanje prestonici, i skupili 4.000 popisa, kažu da je finansijska situacija teška.

– Nama je Beograd na oko 70 kilometara, a Kragujevac na pedesetak. Do Kragujevca imamo tri autobusa, i izlokan put, do Beograda 50 autobusa, i autoput, i zato hoćemo da postanemo nova beogradska opština. Deca nam se školuju u Beogradu, 3000 ljudi radi u beogradskom regionu, bolje nam je da se lečimo u Beogradu nego u Kragujevcu, gde smo primorani – kaže Zoran Zečević.

U predvečerje, kada je tenzija već opasno narasla, a po Aranđelovcu viđano sve više kola sa BG tablicama, starac sa beretkom i štapom stajao je kraj zida oblepljenog plakatima i kao za sebe rekao, bežeći od diktafona: „Ja bih da pitam samo – oće li ovi što su lepili i skidati ovaj akvarel…“ I prekrstio se: „E, šta doživeh“.