Дах црног гаврана
14. 02. 2014. у 21:23
Ово што је кренуло из Тузле, не слути на добро. Мотиви и захтеви јесу социјални, али нигде се почетни, појавни облици тако великом брзином не претварају у нешто друго, као у Босни
Иво Андрић, тај велики зналац и тумач Босне и Херцеговине, има једну у јавности мање познату приповетку, зове се “Писмо из 1920. године”, која на савршен начин, прецизно и неумољиво, скида све маске и намазе с лица оног што зовемо Босна и Херцеговина. На једном месту тог антологијског текста, писаног у првом лицу Андрићевог пријатеља који заувек напушта Босну, каже се да је то земља тврде вере, узвишене чврстине карактера, земља нежности и љубавног жара, осећања и непоколебљиве оданости, али да испод свега тога кључају урагани сапетих и збијених мржњи које сазревају и чекају свој час.
Е, тих часова било је у Босни и Херцеговини безброј; доносили су муку, јауке, убијање, потоке крви, и претварали тај дивни згуснути географски простор у пакао. Непуних 15 година по окончању грађанског рата у БиХ, тамо опет горе зграде, масе људи ваљају се улицама и све личи на један од оних часова из Андрићеве приповетке.
Босна је одувек место патње, некад је та патња под плаштом од окупатора наметнутог мира, али је патња, а некад се јавља кроз најстрашније ратне облике. Ово што је кренуло из Тузле, не слути на добро. Мотиви и захтеви јесу социјални, али нигде се почетни, појавни облици тако великом брзином не претварају у нешто друго, као у Босни.
Само два дана након што је изгорела зграда владе Тузланског кантона, јавио се онај црни гавран, Стипе Месић, и казао да је Дејтонски споразум главни проблем садашње Босне и Херцеговине. Само јединствена, унитарна Босна, без Републике Српске, има будућност, кликће Месић. Не објашњава, вероватно стога што га нико и не пита, зашто то решење, кад је тако добро и тако спасоносно није 1990. године предлагао за СФР Југославију, на чијем се челу налазио. Онда је около телалио да је једини излаз у разлазу југословенских народа.
Зашто данас излаз за Босну и Херцеговину није у разлазу њених народа. Не заговарам, само питам. Или, како то да је решење за косовски проблем у разграничењу између Срба и Албанаца - наравно, на штету Србије - а решење за Босну није разграничење између Бошњака, Срба и Хрвата. Опет, не заговарам, само питам.
У Сарајеву је изненада, док су још трајали протести, слетео још један црни гавран, Ахмет Давутоглу, министар иностраних послова Турске и најдиректније се умешао у целу причу. Због чега? Живе ли у Босни и Херцеговини Турци? Не. Па шта он, онда, тамо тражи? Зашто изјављује да је Босна државни и политички приоритет Истанбула и да као таква мора да буде целовита. Жал за давним временима Османлија на Балкану, или нешто друго?
Подсећам да је Турска међу првих пет земаља на свету које су признале независност Косова. Да ли би Турска признала и евентуално проглашење независности Републике Српске? Или је због страха од те независности Давутоглу и дојурио у Сарајево.
У овом (не)контролисаном полухаосу у БиХ, Република Српска је мирна. Засада. Није Србима баш најјасније да ли је зграде у Тузли, Бихаћу и Сарајеву запалио празан стомак или нешто што би врло брзо могло да покаже своје право, страшно лице, виђено у БиХ 1941. и 1992. године. Има наде да су Срби бар ту лекцију научили.
Bezposlen
14.02.2014. 22:40
Bosanci su dobri i plemeniti ljudi (lično mislim da su najbolji ljudi u bivšoj SFRJ bosanci svih nacionalnosti) ali isto tako znaju ispasti naivni kroz svu tu iskrenu dobrotu, te se bojim da im ovim mitinzima protiv "socijalne nepravde" ne bude podmetnuto onako na podmukao način nešto sasvim drugo.
@Bezposlen - Kao što podmetaše Markale dok nije upalilo. Nisu Bosanci smišljali kako da sebi donesu krv i suze ali u žaru "sopstvenog" zanosa olako prihvataše loše ideje po paprenoj ceni. Stranci lomiše jezik oko Bosniaks pa ovu "genijalnu" ideju Bosanci prihvatiše i postadoše Bošnjaci. Mnogi su gavrani donosili "genijalne" recepte sa ugrađenim sopstvenim interesima u ovaj vreli Bošnjački lonac. Ukusi se razlikuju tako da se tu svašta kuva po stranoj recepturi a tu će tuđu kašu opet jesti ukućani u zanosu.
Ratko, Stipe Mesic je bastinik izvornog programa KPJ po zakljuccima sa Kongresa iz Drezdena 1928. godine. Tako su jugoslovenski komunisti decidno rekli da je Jugoslavija "tamnica naroda i zrtva velikosrpskog hegemonizma". Oni su tada zakljucili da tamnicu naroda treba razoriti i napraviti nezavisne drzave: SLO, HR, BiH, CG, SRB, Veliku Albaniju, Vojvodinu i MKD. Dovoljno je pogledati ovaj spisak da se vidi sta ce biti sledece. Pa ti vidi jeli teorija zavere ili nesto drugo.
@Snouden - U prravu ste. A vi, Srbi, nastavite da glasate za derivate KPJ: DS i SPS samo zato sto vam obecavaju nemoguce. Prst na celo. Odrastite vec jednom.
Crni gavran je onaj koji je punim srcem potpirivao ta patnje i ratna razaranja iz devedesetih, gospodin pisac ovih redova. Pa mu se glas sada opet vraca i opet bi isto radio. Ali koga vise briga za te price i nacionalizam. Danas ljude boli prazan stomak i to je svima jasno, osim patriota i nacionalista po zanimanju. Gube polako posao, nemaju sta da pricaju, nemaju kome da prodaju sarene nacionalisticke laze, niko to vise nece ni da slusa ni da kupi.
Коментари (42)